Da li epikatehin pomaže u izgradnji mišića i snage?

Uvod i predloženi mehanizmi

Epikatehin, monomerni flavan-3-ol koji se nalazi u kakau (Theobroma cacao) i zelenom čaju (Camellia sinensis), privukao je pažnju kao ergogeno i anaboličko jedinjenje [4]. U pretkliničkim modelima, epikatehin moduliše proteostazu skeletnih mišića supresijom miostatina — negativnog regulatora mišićnog rasta — i smanjenjem aktivnosti E3 ubikvitin ligaza i transkripcionih faktora povezanih sa atrofijom mišića, uključujući MAFbx (atrogin-1), MuRF1 i FOXO [3, 4]. Istovremeno, on povećava nivo folistatina (endogenog antagonista miostatina), stimuliše miogene regulatorne faktore kao što su MyoD, Myf5 i miogenin, i aktivira IGF-PI3K-AKT/mTOR signalni put odgovoran za sintezu mišićnih proteina [3, 4].

Pored puteva koji regulišu hipertrofiju, epikatehin jedinstveno podstiče mitohondrijalnu biogenezu i kapilarnu angiogenezu u vlaknima skeletnih mišića u poređenju sa drugim potklasama katehina [3, 4]. Ovi fiziološki mehanizmi pozicionirali su epikatehin kao potencijalnog kandidata za poboljšanje adaptacija na trening snage, povećanje snage i promenu ravnoteže cirkulišućeg folistatina i miostatina [3]. Međutim, prenošenje ovih mehanističkih nalaza na sportiste koji treniraju sa opterećenjem otkriva kontradiktorne ishode koji zavise od ispitivane populacije [4, 5].

Akutni podaci iz pilot studija na ljudima

Rano interesovanje za anaboličku efikasnost epikatehina pokrenuto je pilot ispitivanjem koncepta na ljudima [6, 8]. U ovom ispitivanju, šest ispitanika srednjih godina (prosečna starost 41 ± 5 godina) unosilo je 25 mg čistog (-)-epikatehina dva puta dnevno (~1 mg/kg/dan) tokom 7 dana [6]. Protokol je doveo do povećanja odnosa folistatina i miostatina u plazmi za 49,2 ± 16,6% i istovremenog povećanja bilateralne izometrijske snage stiska šake za ~7% [6, 8, 11].

Komplementarni pretklinički podaci kod mladih (6 meseci) i starih (26 meseci) C57BL/6 miševa koji su primali 1 mg/kg dva puta dnevno pokazali su značajno smanjenje miostatina u skeletnim mišićima (-15% i -21%, respektivno) i povećanje folistatina od 56% u mišićima starih miševa, uz smanjenje markera povezanih sa starenjem ćelija [6, 8]. Iako su ovi nalazi potvrdili bioraspoloživost i akutnu endokrinu modulaciju, uzorak je bio minimalan (n=6), bez kontrole trenažnog statusa i bez randomizovane kontrolne grupe [6].

Dokazi kod sarkopeničnih i kliničkih kohorti

Najjači klinički dokazi za kombinaciju treninga snage i suplementacije epikatehinom potiču iz 8-nedeljne dvostruko slepe randomizovane kontrolisane studije koju su sproveli Mafi i saradnici (2019) na 62 starija muškarca sa sarkopenijom (prosečna starost 68,63 ± 2,86 godina) [1]. Učesnici su bili raspoređeni u četiri paralelne grupe: samo trening snage (RT), samo epikatehin (EP), kombinovani trening snage i epikatehin (RT+EP) ili placebo (PL) [1].

Intervencija RT+EP dala je superiornije rezultate u poređenju sa svim ostalim uslovima [1]:

• Folistatin i miostatin: Grupa RT+EP postigla je najveće statistički značajno povećanje nivoa folistatina u plazmi i odnosa folistatina prema miostatinu [1]. Miostatin u plazmi se značajno smanjio samo u RT+EP i RT grupama [1].
• Ishodi snage: Povećanje maksimalne snage gornjeg dela tela (potisak sa klupe) i donjeg dela tela (nožni potisak) bilo je značajno veće u RT+EP grupi nego u grupama koje su primenjivale samo RT, samo EP ili placebo [1].
• Funkcionalni i morfološki parametri: Indeks apendikularne mišićne mase (AMMI) i performanse mobilnosti na testu Timed Up and Go (TUG) značajno su se poboljšali u sve tri aktivne eksperimentalne grupe u odnosu na placebo [1].

U kliničkim populacijama sa primarnom mišićnom patologijom, kao što je Bekerova mišićna distrofija, 8 nedelja oralnog unosa (-)-epikatehina (100 mg/dan) slično je izazvalo povećanje folistatina u mišićima i plazmi, smanjenje miostatina i poboljšanje markera mitohondrijalne biogeneze uključujući PGC-1α, LKB1, AMPK i gustinu krista [10]. Međutim, ove populacije imaju povišen početni nivo miostatina, izraženu atrofiju mišića i suprimiranu miogenu signalizaciju u poređenju sa zdravim odraslim osobama koje treniraju sa opterećenjem [6, 10].

Efikasnost kod mladih, zdravih i treniranih pojedinaca

Direktan prenos ovih rezultata na mlade osobe koje treniraju sa opterećenjem doveden je u pitanje kontradiktornim kliničkim podacima [4, 5]. U 4-nedeljnoj dvostruko slepoj randomizovanoj kontrolisanoj studiji na 20 rekreativno aktivnih mladih odraslih osoba (starosti 18–30 godina), suplementacija sa 200 mg/dan (-)-epikatehina (100 mg dva puta dnevno) u kombinaciji sa biciklističkim treningom nije uspela da promeni ekspresiju mRNA miostatina u skeletnim mišićima niti nivoe proteina mitohondrijalnih markera kao što su citohrom C i citrat sintaza [5].

Štaviše, studija je uočila očigledan efekat interferencije na adaptacije izdržljivosti: kohorta na epikatehinu imala je ublažene trenažne odgovore, bez značajnog povećanja sukcinat dehidrogenaze (SDH; p = 0,81) ili relativne vršne potrošnje kiseonika (VO2 peak; p = 0,21), dok je trenažna grupa na placebu postigla značajna poboljšanja i za SDH (p = 0,03) i za VO2 peak (p < 0,01) [5]. Iako je ova specifična studija procenjivala biciklizam, a ne namenski teški trening snage, izostanak promena u ekspresiji gena za miostatin ukazuje na to da epikatehin ne remeti uniformno signalizaciju miostatina u zdravoj, mlađoj muskulaturi [5].

Praktičan rezime za sportiste

Trenutna klinička literatura pokazuje jasnu dihotomiju u ishodima primene epikatehina:

1. Visoka efikasnost kod oslabljenih ili sarkopeničnih mišića: Kod starijih osoba sa sarkopenijom i kliničkih populacija koje karakteriše starosno povećanje miostatina i smanjenje folistatina, epikatehin deluje sinergijski sa treningom snage kako bi pojačao prirast snage i poboljšao odnos folistatina i miostatina [1, 6, 10].
2. Neizvesna hipertrofična efikasnost kod treniranih kohorti: Kod mladih, zdravih pojedinaca, epikatehin nije uspeo da smanji nivo mRNA miostatina niti da poboljša adaptaciju mitohondrijalnih enzima tokom treninga [5]. Visoke doze potencijalno mogu ublažiti specifične ćelijske stresne signale izazvane treningom koji su neophodni za adaptaciju [5].
3. Nedostatak standardizovanog doziranja: Iako su u ispitivanjima istraživane dnevne doze između 1 mg/kg i 200 mg, standardizovani klinički protokoli koji optimizuju vreme uzimanja, čistoću i kombinovanje sa specifičnim režimima treninga snage još uvek nisu uspostavljeni [3, 4].