Visok unos natrijuma kod sportista: krvni pritisak i performanse

Hronično visok unos natrijuma putem ishrane može narušiti funkciju endotela, povećati krvni pritisak tokom vežbanja i povećati dugoročni rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali aktivne osobe imaju specifičnu ravnotežu usled znatnih gubitaka natrijuma preko kože tokom treninga [1, 8, 14]. Iako akutni unos natrijuma može privremeno povećati volumen plazme i pomoći u termoregulaciji u toplim uslovima, hronično prekomeran bazalni unos natrijuma ne nudi posebne prednosti u pogledu performansi i može dovesti do ukrućenja vaskularnog korita nezavisno od krvnog pritiska u mirovanju [13, 14, 16].

Vaskularni i kardiovaskularni efekti

Visok unos natrijuma direktno utiče na vaskularni endotel — unutrašnji ćelijski sloj krvnih sudova koji reguliše protok krvi putem oslobađanja azot-monoksida [14, 18]. Kod zdravih odraslih osoba sa normalnim krvnim pritiskom, akutni visok unos soli smanjuje bioraspoloživost azot-monoksida putem rasparivanja endotelne sintaze azot-monoksida (eNOS) i oksidativnog stresa, što dovodi do merljivog smanjenja dilatacije posredovane protokom (FMD) brahijalne arterije unutar 60 minuta [14]. Tokom 5 do 7 dana, ishrana sa visokim sadržajem natrijuma nastavlja da narušava FMD i slabi kutanu vazodilataciju posredovanu azot-monoksidom čak i kod osoba otpornih na so, čiji se krvni pritisak u mirovanju primetno ne menja [16, 20].

Mehanistički posmatrano, prekomeran unos natrijuma povećava reaktivne vrste kiseonika putem aktivacije NADPH oksidaze, inhibira enzime superoksid dismutaze (SOD-1 i SOD-2), indukuje rasparivanje eNOS-a posredovano peroksinitritom, podstiče ukrućenje endotelnih ćelija i oštećuje zaštitni sloj endotelnog glikokaliksa [18]. Vremenom, produženi visok unos izaziva nepovoljno mikrovaskularno remodelovanje, inflamaciju endotela i strukturne promene u velikim elastičnim arterijama [1]. U prospektivnim kohortnim analizama koje su pratile 10.709 odraslih osoba sa višestrukim validiranim 24-časovnim sakupljanjem urina tokom medijane praćenja od 8,8 godina, izlučivanje natrijuma pokazalo je linearnu povezanost doze i odgovora sa pojavom kardiovaskularnih bolesti (CVD), uz porast rizika od CVD za 18% na svakih 1.000 mg/dan više (stopa rizika 1,18), bez dokaza o krivoj u obliku slova J [8]. Nasuprot tome, veće izlučivanje kalijuma bilo je povezano sa 18% nižim rizikom od CVD na svakih dodatnih 1.000 mg/dan, što naglašava zaštitnu ulogu kalijuma iz ishrane protiv vaskularnog stresa izazvanog natrijumom [8, 18].

Reakcije krvnog pritiska u mirovanju i tokom vežbanja

Smanjenje unosa soli tokom četiri ili više nedelja dosledno snižava sistolni krvni pritisak u mirovanju i kod hipertenzivnih i kod normotenzivnih osoba, bez obzira na pol ili etničku pripadnost [1]. Međutim, merenja u mirovanju ne odražavaju potpuni hemodinamski uticaj tokom fizičkog napora. Kod aktivnih osoba, deset dana ishrane sa visokim sadržajem natrijuma (približno 6.486 mg/dan) povećalo je sistolni krvni pritisak za 8 mmHg tokom submaksimalnog aerobnog vežbanja u poređenju sa ishranom sa nižim unosom natrijuma (približno 3.220 mg/dan) [14].

Kratkoročno punjenje natrijumom takođe podiže noćni dijastolni i srednji arterijski krvni pritisak, što je primećeno u unakrsnim studijama ishrane [20]. Kod populacija osetljivih na so, kratkoročno punjenje natrijumom povećava brzinu pulsnog talasa između srca i femoralne arterije (marker arterijske krutosti), iako promene u drugim parametrima krutosti, poput kardio-skočnog vaskularnog indeksa (CAVI), ostaju neutralne tokom kratkih perioda [20]. U životinjskim modelima hroničnog mišićnog treninga, visok unos soli smanjio je mišićnu adaptaciju (poboljšanje snage opalo je sa 84,6% na 52,2%) supresijom mikrovaskularne angiogeneze izazvane vežbanjem u skeletnim mišićnim vlaknima, što je deficit povezan sa izmenjenom signalizacijom angiotenzina II [21].

Performanse, hidratacija i termoregulacija

Tokom vežbi izdržljivosti, sportisti u proseku gube znojenjem između 1,0 i 1,5 L/h, gubeći približno 0,8 g natrijuma po litru znoja [6]. Znojne žlezde u koži proizvode primarni znoj koji je izotoničan u odnosu na plazmu (135–145 mM ili 3.105–3.335 mg/L natrijuma) pre nego što aldosteron reapsorbuje natrijum duž kanala, čineći znojenje glavnim nebubrežnim putem izlučivanja [14].

Zbog ovih gubitaka, ciljana akutna suplementacija natrijumom često se procenjuje radi očuvanja kapaciteta za vežbanje:

• Akutno punjenje pre vežbanja: Unos 20–40 mg natrijuma po kilogramu telesne mase sa 10 mL/kg tečnosti 1 do 2 sata pre vežbanja podstiče zadržavanje tečnosti i smanjuje izlučivanje urina [15]. Sistematski pregled je utvrdio da je punjenje natrijumom pre vežbanja poboljšalo vreme do iscrpljenosti za 14% do 26% tokom napora dužih od 90 minuta na temperaturama iznad 26,5°C, širenjem volumena krvi i odlaganjem porasta unutrašnje temperature tela, iako su poboljšanja performansi u vožnji na hronometar ostala dvosmislena, a gastrointestinalne smetnje su se povećavale sa većim dozama [13].
• Polno specifični termoregulacioni odgovori: Kod biciklistkinja, koncentrisano punjenje natrijumom odložilo je porast unutrašnje temperature tela i smanjilo stopu znojenja, što je efekat koji nije primećen kod muških biciklista [12].
• Suplementacija tokom vežbanja: U dvostruko slepoj studiji na sportistima izdržljivosti koji su izvodili 2 sata vežbanja na 60% rezerve srčane frekvencije, 1.800 mg oralne suplementacije natrijumom nije pokazalo značajne razlike u poređenju sa placebom u pogledu stope znojenja, ocene toplotnog stresa, procenta dehidracije, vremena do iscrpljenosti, temperature kože, ocene subjektivnog napora (RPE) ili kardiovaskularnog drifta [6, 12].

Povišen nivo natrijuma u serumu i hiperosmolarnost plazme mogu povećati prag unutrašnje temperature koji je potreban za pokretanje kutane vazodilatacije, što u određenim uslovima može odložiti odavanje toplote [6].

Balansiranje unosa i gubitaka putem znoja

Kod osoba koje vode sedentarni način života, oko 90% unetog natrijuma izlučuje se urinom, što omogućava da 24-časovno izlučivanje natrijuma urinom služi kao pouzdan pokazatelj ukupnog unosa [5]. Kod fizički aktivnih populacija, standardno 24-časovno sakupljanje urina znatno potcenjuje stvarni unos putem ishrane zbog neizmerenih gubitaka preko kože [5].

Opšte zdravstvene smernice Svetske zdravstvene organizacije preporučuju unos manji od 2.000 mg natrijuma dnevno (5 g soli), dok Referentni unosi kroz ishranu postavljaju granicu za smanjenje rizika od hroničnih bolesti ispod 2.300 mg/dan [3]. Iako visok unos iznad 5 g/dan predstavlja jasne vaskularne rizike, ekstremna restrikcija (kao što je dnevno izlučivanje urinom ispod 3 g/dan ili unos ispod 4 g/dan) može aktivirati renin-angiotenzin-aldosteron sistem, podići kateholamine u plazmi (adrenalin i noradrenalin), povećati aktivnost simpatičkog nervnog sistema u mišićima i izazvati insulinsku rezistenciju [1, 4].

Za fizički aktivne osobe, konsenzusi o sportskoj ishrani preporučuju nadoknadu natrijuma tokom vežbanja koje traje duže od 2 sata, tokom izlaganja velikoj toploti ili kada ukupni gubici natrijuma znojenjem prelaze 3–4 g [4]. Trenutne smernice Američkog koledža za sportsku medicinu predlažu 20–30 mEq/L (460–690 mg/L) natrijuma u tečnostima za rehidrataciju tokom dugotrajnog vežbanja sa obilnim znojenjem [5]. Za događaje ultra-izdržljivosti, stručni paneli savetuju unos natrijuma po želji (ad libitum) putem standardnih proizvoda sportske ishrane, umesto oslanjanja na obavezne režime visokih doza suplemenata soli [5].